Све је почело једне зимске вечери када сам прегледавао часописе о пејзажној архитектури, хортикултури и хортикултури.
Током целе сезоне - од раног пролећа - никад нема времена за овакве активности, јер сва слободна поподнева проводимо на плацу. Имамо велики повртњак и воћњак из којег беремо добар род. Само у касну јесен и зиму можете мало да планирате и сањате шта ћу следеће сезоне у башти. Онда сам имао идеју да направим сјеницу.
Нажалост, готово да није било готових пројеката, а они које сам имао нису били занимљиви. Али чему служи машта? Заједно са мојим сином, студентом Политехнике, дизајнирали смо осмоугаону, лепу и прозрачну сјеницу од ружиног дрвета са удобним клупама и округлим столом у центру.
Вреди професионално приступити грађевинским темама и користити посебне компјутерске програме. На овај начин можете добити комплетан дизајн са свим димензијама и прорачунима трошкова материјала.
Основу сјенице направили смо од балвана средње величине, дужине око два метра. Странице трупаца су пажљиво обликоване у квадрат, за шта ми је требало доста времена. Ради практичности, саветујем вам да одмах користите квадратне греде - захваљујући томе, ову фазу посла ћемо обавити много брже и практичније.
Затим сам офарбао подне даске са импрегнацијом за дрво и, користећи либелу, поставио је на чврсте греде. Посебно сам поставио основне греде на клинове како бих обезбедио сталан проток ваздуха и избегао заробљавање влаге испод пода. Захваљујући томе, сјеница ће нам служити дуги низ година. Направио сам његов костур од греда 100к100 мм. Греде иду испод крова и тамо сам их повезао са више греда, стварајући тако осмоугаону кровну решетку.Кров сам прекрио катранским папиром. Висок је око 3 м.
Сјеница је украшена решеткастим зидовима од шперплоче. Клупе сам направио од обријаних дасака које су остале након изградње сјенице.
Сањамо о изградњи великог роштиља поред њега у будућности.
Стефан Баковски
