Азијска крушкаужива све више интересовања међу власницима башта који траже нове и занимљиве биљке за своју парцелу. Ова биљка даје укусне, јестиве плодове, сличније познатим јабукама него крушкама, али има и вредне украсне особине. Погледајте како изгледаузгој азијске крушкеу башти и које суазијске сорте крушкепогодне за садњу у нашој клими.
<бр /азијска крушка 'Хосуи' <п
Азијска крушка , такође позната као јапанска, кинеска или источњачка, је прилично нова и не баш распрострањена воћна биљка у Пољској. Азијске крушке се узгајају у великим размерама уу Јапану, Кореји, као иу јужној и централној Кини. Разликују се од стабала европских крушака и по навику дрвећа и по карактеристикама плода. Интересовање за ове биљке је све веће јер се одликују раним плодовима, обиљем бербе, а плодови су им добро очувани.
Важан аспект за аматере је чињеница даазијске крушке могу да се узгајају као аматер на парцели(такве информације су дате у Дзиаłковиец, бр. 5/2004) . Додатна предност стабала азијске крушке на парцели је декоративна вредност ових стабала - широка навика круне, крупно лишће, обилно цветање и занимљиве боје воћа (у зависности од сорте, кожица је жуто-зелена или смеђа). Због сферног облика,воће азијске крушкевише личи на јабуке него на традиционалне крушке.
Приликом одабирасорте азијске крушкеза баштованство, обратите пажњу пре свега да дрвеће не представља превише проблема.Стога се водите отпорношћу на болести, штеточине и ниске температуре. Наравно, битни су и плодност и укус плода.
Узимајући у обзир ове критеријуме - у новомузгоју азијске крушкејапанским сортама, тзв. су најцењенији. Потичу углавном од пешчане крушке (Пирус пирифолиа). Схватајући да ћете, када почнетеда узгајате азијске крушке на парцели , за сада желети да покушате да узгајате само једно такво дрво, желео бих да вам скренем пажњу на још један аспект који није небитан за избор сорте.
Добро је знатиСтабла азијске крушке се не опрашују, што значи да им је потребно унакрсно опрашивање (полен различите сорте) за добар принос. Из тог разлога на једној парцели воћњака морају бити присутне најмање две различите сорте. Међутим, ако не желите да узгајате чак два стабла азијске крушке, започните своју авантуру са овим биљкама из сорти 'Схинсеики', 'Хосуи' и 'Цхојуро', за које је наша родна 'Цонференце' одличан опрашивач, које можда већ узгајате на својој парцели.
Предност 'Цонференце' као опрашивача за наведенеазијске сорте крушкеје сличан датум цветања и веома висока отпорност на краставост крушке, која омогућава смањење броја постројења за третман заштите. Ево детаља о одабраним азијским сортама:
азијска крушка 'Схинсеики'- јапанска сорта, са раним сазревањем воћа, средње јак раст дрвећа, веома плодна сорта, средње- плод величине, лоптаст, спљоштен, са жуто-зеленом, глатком кором, месо је хрскаво, сочно, средње слатко са високим садржајем киселине, укусно, може се чувати у хладњачи до 2 месеца.
<бр /Азијска крушка - воће више личи на јабуку него на обичну крушку <п
Азијска крушка 'Хосуи'- средње рана сорта, са плодовима који сазревају у исто време када и 'Цхојуро', дрвеће које расте снажно, са надвишеним гранама, лоптасти плодови, велики или средње величине, они имају златно-браон кору са белим, видљивим сочивама, сочно, фино зрнасто месо, плод се може чувати у обичној хладњачи у добром стању од 3 до 4 месеца.
Азијска крушка 'Цхојуро'- средње рана сорта, дрвеће има средње јак раст, раширене круне, врло плодна сорта, сферни, спљоштени плодови, средње или крупни , кора је браон, тврда, месо је мање сочно него код других сорти, али плод може да се чува до 6 месеци.
Приликом одабира горе наведенихазијских сорти крушкеза узгој, међутим, треба водити рачуна, пошто су ове сорте подложне пламењачу. Несумњива предност је, међутим, отпорност на краставост
Приликом одабираазијске сорте крушке , вреди обратити пажњу и на подлоге за воћке на којима су ова стабла може се калемити. У другим регионима узгоја, саднице различитих врста крушака се користе каоподлоге за азијске крушке , у зависности од климатских и земљишних услова, на пример пешчана крушка (Пирус пирифолиа), брезова крушка (П. бетулифолиа) или обична крушка (П.цоммунис). На основу резултата експеримента који је спровео Варшавски универзитет природних наука-Урсинов (Пассворд Огродницзе, бр. 4/2005), утврђено је да је за сорте 'Схинсеики', 'Хосуи' и 'Цхојуро' кавкаски могла се користити садница крушке. На подлози кавкаске крушке, наведене сорте су рано ушле у род и дале добар или веома добар принос. Дрвеће на овој подлози такође је расло веома добро у расаднику.
Дрвеће азијске крушке треба гајитиу топлијим регионима Пољске (зона 6А и топлија). Ако је могуће, изаберите место које је мање изложено мразу и пролећним мразевима, и пружа добру сунчеву светлост за дрвеће. За азијске крушке калемљене на подлози кавкаске крушке, тло треба да буде плодно, дубоко култивисано и добро дренирано, са ниским нивоом подземне воде од око 2,0 м.
Најбољидатум садње за азијске крушкеје рано пролеће или рано пролеће.Одлагање садње повећава ризик од ломљења раних и ломљивих пупољака. Засадите дрвеће одмах након куповине. Ако не можете да посадите одмах након куповине, корење дрвећа треба да буде натопљено водом неколико сати пре садње.
Одмах наконсадње азијске крушкеподрезите неразгранато дрвеће 80 цм изнад земље. Формирање крошње и обрезивање дрвећа вршите на исти начин као код традиционалних сорти крушке. Дрвеће треба водити у облику вретенасте круне, јер ће то олакшати приступ светлости целој крошњи.
Јапанске сорте азијске крушкедоносе много плодова, због чега постају мање и кваре укус. Због тога је изузетно важно да пупољке проредите убрзо након цветања. Рано проређивање воћних пупољака доприноси одржавању високог и годишњег рода стабала. Приликом проређивања воћних пупољака на младим стаблима, уклоните и оне плодове који би могли одломити бочне гране или водилицу или довести до превременог савијања.
На основу: Др. Е. Питера, Дрвеће азијских крушака, Расадник, бр. 3/2003; др Е. Питера, Могућности гајења азијске крушке у Пољској (1. део), Хортикултурални унос, бр. 3/2005; др Е. Питера, Могућности гајења стабала азијске крушке у Пољској (2. део), Хортикултурни унос, бр. 4/2005; Др Е. Питера, Егзотичне Груше, Дзиаłковиец, бр. 5/2004, стр. 28-29. фееимагес.цом