Неки од њих, као што су нарциси, пахуље, неки лале и сафири, налазе се у дивљини на Медитерану. Оба ова региона одређују период летњег мировања за биљке, у коме је суша главни фактор који га доводи. Вреди знати ову чињеницу, јер је важно правило у њиховој бризи да су сијалице током лета суве. Зато луковице неких врста луковица пролећног цветања треба ископати пре лета, односно крајем јуна и почетком јула. Ово се првенствено односи на тулипане и зумбуле. Врсте умерене климе, нпр.наше завичајне пахуљице, снежне мећаве, коцкице шаховнице, али и шпански зумбул, снежна груда и понеки сафир. Сигнал за ископавање је жутање и сушење листова. Не треба вадити луковице са зеленим листовима који се још увек асимилирају, јер то слаби луковице. Ископавање луковица такође спречава њихово прекомерно задебљање и финоћу. Након што су луковице ископане, оне се суше, сортирају и чувају у сувим просторијама на собној температури. За поновну садњу у гредицама додељују се највеће луковице, јер ће само такве сијалице цветати. На пример, луковице већине култивисаних сорти тулипана и нарциса треба да буду најмање 12 цм у обиму. Поново се саде крајем септембра или октобра.
