Мало је баштенских биљака које се могу похвалити тако дугом историјом раста као божури.У Кини се о њима брину више од хиљаду година. Мода за њих слаби и данас.
Божури се деле на вишегодишње и дрвенасте. У прву групу спадају, између осталих медицински божур Паеониа оффициналис и кинеска Паеониа лацтифлора (најпопуларнија у узгоју), друга - укључујући дрвеће божур Паеониа суффрутицоса и жута Паеониа лутеа. Вишегодишње биљке у јесен губе надземне изданке, а дрвенасте се одрвени.Вишегодишње божуре треба садити само неколико центиметара испод земље како би црвенкасти пупољци (очи) осетили топлоту сунца.
Бусх божури се често калеме на корене вишегодишњих божура (укључујући кинеске) и негују их док не развију сопствене корене.Да ли ће бити успешан у великој мери зависи од доброг контакта са земљом, па саднице купљене са голим кореном треба садити 10-15 цм дубоко, тако да први бочни изданци леже тик изнад земље. Ако смо купили саднице у контејнеру, садимо их до дубине на којој су расле у саксији. Можемо претерати у августу / септембру.
У узгоју, божури нису захтевни, главна ствар је да их не садите на влажним местима. Суша за њих није толико опасна, посебно за добро укорењене примерке.Божуре је најбоље хранити у пролеће и јесен органским ђубривима, могуће и ђубривима за парадајз, али само у јесен.азотним ђубривима не треба користити, јер након божура можда неће цветати.
Некалемљене биљке, добијене из семена или деобом, саде се тако да гранање изданака буде тик испод површине земље. Вртне сорте потичу од дивљих врста распрострањених широм света. У природи се могу наћи у јужним земљама, укљ. у јужној Шпанији, Сицилији и Сардинији, Хрватској, Бугарској, Турској, Кини, Јапану, Сибиру и Америци.
Божуре је најбоље садити у септембру.Овај термин је повољан јер корење има доста времена да расте и стога је спремно да храни брзорастуће изданке у пролеће. Добра је идеја ставити шаку компоста или другог добро разложеног органског ђубрива у бунар.
Пањеве не треба садити предубоко, јер тада божури можда неће процветати (оптимална дубина садње вишегодишњих божура је 3-5 цм).Корен не сме бити оштећени на било који начин, суви или прекривени буђом.
Божури су дуговечни, могу да расту на једној позицији 10-15 година.Цветају у мају и јуну белим, розе, трешња, љубичастим, кестењастим цветовима (у свим могућим нијансама), углавном пуним.Цветају у белом, између осталог 'Аваланцхе', 'Боуле де Неиге', 'Фестива Макима', 'Евелина'. Ружичасти цветови имају 'Розова Насза', 'Вłадисłава', 'Урсинов', 'Профессор Воицицки'. 'Јадвига', 'Рубра' и 'Хигхлигхт' су обучени у краљевско љубичасто.