Европски ариш(Ларик децидуа) је добро познато и распрострањено дрво које се налази у баштама, шумама и зеленим површинама. Веома популарне су стабљикесорте европског ариша , у облику малих стабала са висећим или атрактивно увијеним изданцима. Предлажемо који сузахтеви за узгој ариша , како правилно орезати ову биљку и како се борити против болести и штеточина које нападају ариш.
<бр /
Европски моире - Ларик децидуа <бр /Фиг. пикабаи.цомс <п
Како изгледа европски ариш?
Европски аришје четинарско дрво које припада породици борова (Пинацеае), које се јавља у природном стању у планинским пределима Централне Европе. У Пољској се налази у горњим деловима планине Татре.
У свом чистом облику,Европски ариш нарасте до 40 м у висинуИма право стабло и правилну, купасту круну, са бочним изданцима и старијим гранама које висе надоле. Избојци ариша су обрасли деликатним танким иглицама које су скупљене у гроздове на кратким изданцима, док су појединачне иглице распоређене паралелно на дугим изданцима.Ариш је изузетак међу четинарима јер баца иглице за зимуДрво цвета у пролеће, са неупадљивим цветовима који се претварају у мале шишарке у облику јајета.
Европски ариш - сорте
Европски ариш је доступан у неколико занимљивих варијанти, савршен чак и за мале баште.Баштенске сорте европског аришаобично се продају калемљене на деблу, као мала стабла са сферичном крошњом, изданци атрактивно висећи или са неправилно увијеним изданцима.Ове биљке су погодне за мале баште, за садњу у камењарима и као солитер на добро изложеним местима.
Сферичне сорте европског ариша:
Европски ариш 'Глобус'- полако растући грм са густом, сферичном круном, без водича. Обично се може купити као калемљена форма, у облику малог дрвета са сферичном круном. Максимални могући пречник круне је до 1 м. Иглице ове сорте ариша су светло зелене, у јесен постају жуте.
Европски ариш 'Корник'- атрактивна сорта сферног облика, обично се нуди у облику пања, као мало дрво са сферичном круном. Круна за 10 година достиже 1 м у пречнику. Кратки изданци са бројним пупољцима прекривеним смолом. Зелене иглице.
Сорте са висећим изданцима:
Европски ариш 'Пендула'- збирни назив за многе врсте висећих ариша, који се обично продају као стандардни облици (накалемљени на дебло) у облику малих уплаканих стабала.Висина стабала зависи од количине вакцинације. Европски ариш Пула и Репенс су веома сличне сорте.
<бр /
Европски моар 'Пендула' <бр /Фиг. депоситпхотос.цомс <п
Сорте са неправилним, уврнутим изданцима:
Европски ариш 'Хорстман Рецурвед'- мало дрво неправилног облика и спирално увијених изданака, који такође изгледају веома атрактивно зими, након што иглице падају. Обично се продаје као мало дрво. Зелене иглице, жуте у јесен, падају зими. Сорта ариша идеална за садњу као солитер на изложеним местима.
Европски ариш 'Крејци'- атрактивна сорта ариша са увијеним, хаотично распоређеним изданцима, захваљујући којима биљка подсећа на бонсаи дрво и стога се препоручује за изложена места и јапанске баште. Тамнозелене иглице, неправилно распоређене у густе грудве на изданцима.Биљка се обично продаје калемљена на стабло, у облику малог дрвета.
Европски ариш 'Литтле Богле'- полако растући жбун неправилног пирамидалног облика и благо савијених изданака, често са надвишеним врховима. Обично су гране распоређене у слојевима. Иглице су зелене у лето и жуте у јесен. За 10 година узгоја, биљка достиже висину од око 1,5 м.
Европски ариш - узгој
Европски ариш не ствара проблеме у башти, све док испуњавамо услове његовог станишта. Пре свега,ариш мрзи нијансу . Апсолутно морамо да му обезбедимо доста сунца за његов правилан развој, иначе ће изгубити своје доње гране.
Земљиште за узгој европског аришамора бити плодно, добро дренирано, богато хумусом, умерено влажно и кисело. Биљка ће се добро снаћи и у другом положају, нека не буде ни превише влажна ни превише лагана. Европски ариш не подноси индустријско загађење ваздуха, па га не би требало гајити у великим урбаним центрима.
<бр /
Европски моире - Ларик децидуа <бр /Фиг. депоситпхотос.цомс <п
Ариш је довољно отпоран на мраз(зона отпорности биљака 4) и добро је прилагођен температурним колебањима у нашој земљи. Само млада стабла, у случају изузетно неповољних временских услова, могу с времена на време да се смрзну.
Препорученидатум садње за европски аришје јесен, од краја августа до октобра. Затим, довољно влажно земљиште и умерена температура погодују корењењу. Малчирање земљишта одмах након садње ће смањити испаравање воде и заштитити корен од мраза. Свеж компост и борова кора се могу користити као материјал за малч.
Европски ариш - орезивање
Ариш добро реагује на сечење , тако да можемо без страха формирати жељени облик.Ово је посебно важно када планирате да направите живу ограду од ариша. Да би биљке добиле прави облик и стимулисале их на згушњавање,орезивање ариша се врши у пролећеУ овом периоду можете обавити и санитарну резидбу, сечење оштећених и смрзнутих гранчица, а оне које се међусобно укрштају и претерано задебљају крошњу жбуња или дрвета. Уклањамо све болесне, поломљене и увеле изданке.
<п
Европски ариш - болести
Ариш је врста отпорна на болестии нападе штеточина. Најчешће болести су ариш и рак ариша.
ариш угарје болест коју изазива гљива Мериа ларицис. Млада стабла и саднице старе 1-2 године су посебно осетљиве на ову болест. Иглице жуте, постају смеђе, а затим прерано, најчешће лети, падају са дрвета. Висока влажност ваздуха подстиче развој болести, па се по кишном времену, нарочито када дрвеће почну да ничу иглице, прскају фунгициди, нпр.Топсин М 500 СЦ или Сцорпион 325 СЦ
<п
Рак аришаизазива гљивица Лацхнеллула виллкоммии. Млади ариши ослабе и целе биљке умиру. Када се гљивица зарази старијим примерцима, на изданцима се појављују бројне израслине које покривају чак и цео изданак. Избојци изнад израслина одумиру. Да бисте се изборили са овом болешћу ариша, исеците оболеле делове, намажите ране Фунабен Плус 03 ПА пастом и додатно прскајте фунгицидом, нпр. Сцорпион 325 СЦ.
Најчешће штеточине које нападају ариш су лисне уши и гусенице лептира.
Спруце-ариш мољац(Аделгес ларицис) је лисна уш која се храни смрчом и аришом. Храњењем ариша ова штеточина оштећује иглице које жуте и прерано опадају. Мољац се може третирати инсектицидима Карате Голд, Моспилан 20 СП или Полисецт 005 СЛ.Ако више волимо природне препарате, Емулпар 940 ЕЦ ће бити ефикасан против дршка.
<п
Ариш Вагинисмус(Цолеопхора ларицелла) је лептир који вади игле у фази ларве. На прелазу између маја и јуна женке полажу јаја на доњу страну иглица ариша, из којих се излегу гусенице и загризу у иглице после око 2 недеље. Крајем лета праве омоте од поједених иглица, у којима презимљују након што их причврсте за пупољке изданака или у пукотинама на кори. Оштећене игле постају жуте и увијају се. За заштиту, дозатор феромона се може користити да се штеточина намами у замку или да се попрска инсектицидом, нпр. Моспилан 20 СП.
Маслачак(Лимантриа монацха) је лептир из породице мољаца чије се ларве хране лишћем дрвећа. У почетку уништавају врхове једногодишњих иглица, а како расту, проширују исхрану на двогодишње иглице. Гусенице такође често оштећују пупољке, па чак и врхове младих изданака.
У пролеће (најкасније у априлу) вреди окачити лепљиве траке на стабла дрвећа у опасности од инвазије. Одрасле женке такође могу бити ухваћене у феромонске замке окачене на дрвеће.
"граница=0<п "
МСц Енг. Анна Бłасзцзак
