Свих светих(латински: фестум омниум санцторум) је прослава која се слави 1. новембра у част свих знаних и незнаних светаца и мученика који су већ васкрсли у живот вечни . На данашњи дан се сећају људи не само оних који су званично признати и проглашени свецима, већ пре свега људи чији је живот обележен светошћу. То је и празник за све оне којима је циљ живот који води ка спасењу. У пракси обилазимо гробове свих наших најмилијих, сећамо их се и, у знак сећања на њих, палимо свеће и китимо гробове цвећем.Научитеисторију Дана Свих светих , погледајте одакле долази овај празник и како се славио током векова.
<бр /
1. новембар - Дан Свих светих <бр /Фиг. Катарзина Матусзак <п
ПрославаСви светипотиче углавном из поштовања мученика који су дали своје животе за Христа и који се не помињу у локалним мученицима или у канону свете мисе. У 3. веку постала је популарна традиција преношења целих моштију светаца или њихових делова на друга места. На овај начин су хтели да нагласе да су светиње власништво целе Цркве. Када је 610. године папа Бонифације ИВ добио од цара древни пагански храм Пантеон, наредио је да се ту поставе бројне реликвије и благословио ово здање као цркву посвећену Госпи од мученика. Од тада се одаје почаст свим страдалим мученицима 1. маја.Папа Гргур ИИИ је 731. године пренео ову прославу на
1. новембар , а 837. године папа Гргур ИВ је наредио да од сада 1. новембар буде дан посвећен сећању не само на мученике него и на све свете католичке цркве . У исто време, на захтев цара Луја Побожног, овај празник је проширен на целу Цркву.
Следећег дана послеСвих Светих(2. новембра) празнује се успомена на мртве (Душни дан). За хришћане је то дан молитве за све вернике Христа који су преминули са овог света и сада се налазе у Чистилишту.
1. новембар - Дан Свих светих- је слободан дан од посла у Пољској, што значи да многи људи долазе на гробља да запале свеће и - ако су верници - да се помоле. То је и празник који прослављају неки други верски системи, као и обичај који практикују људи који нису вероисповести, а замишљен је да буде израз сећања и оданости и поштовања покојницима. Овај празник је такође био слободан дан за време Народне Републике Пољске, али су званично покушаји да се учини секуларним и назван је Дан мртвих.
У православљу се сличан празник празнује прве недеље после Духова (Педесетнице) или, према другим изворима, у суботу пре Педесетнице. Практично у Русији, деловима Белорусије и Украјине, овакав празник (или само Задушни дан) поистовећује се са тзв. родитељски дан или Радуница, празнује се неколико пута годишње, али најчешће за време Васкрса, а требало би да буде уторак, ређе понедељак, Томине недеље после Васкршње недеље (која почиње недељом Васкрса по хришћанском рачунању дани у недељи). Међутим, према обичајима Јужних православних Словена, такви празници су се славили током Страсне седмице.