Многи власници башта сањају о лепој, здравој и густој живици. Најјефтинији начин за садњу такве живе ограде је коришћење биљака из тзв отворен корен, односно ископан из земље. Ове саднице су много јефтиније од биљака које се продају у саксијама. Саветујемокако посадити живу ограду од биљака са отвореним кореноми водити рачуна о томе у првом периоду узгоја.
<бр /Најјефтинији начин да поставите живу ограду из снова је да купите резнице отвореног корена <п
Типови хеџинга
Пре него што почнете да садите биљке, требало би да одредите за коју врсту живе ограде сте заинтересовани.
У погледу висине и функције, постоје три врсте живих ограда:
Жива ограда- нарасте до 30 цм и често се користи као украсни мотив, нпр. као бордура за кревет (садимо око 6-7 биљака по текућем метру).Ниска жива ограда- нарасте од 30 до 150 цм и користи се као ивица за велике баштенске парцеле (садимо око 3-4 биљке по текућем метру).
Висока жива ограда- нарасте до 150-250 цм и користи се за ограђивање, покривање и одвајање фрагмената или делова баште (садимо око 1-2 биљке по текућем метру).
У зависности од очекиване висине и функције, можете одабрати сезонске листопадне, зимзелене или четинарске биљке као живу ограду. За живе ограде са ниским ресама најчешће се користи обични шимшир, јер толерише орезивање и обликовање.За нешто више засаде могу се користити различите сорте лигустера и жутика. Можете посадити, између осталог, на високим лиснатим живим оградама. - граб, европска буква, или двовратни и једноврати глог. Ако желите да жива ограда буде и извор воћа, можете посадити шљиву алеку, трну или дивљу ружу. Живе ограде од четинара се најчешће засађују западном тујом - тујом Брабант и тујом Емералд, тисом, норвешком или српском омориком. Наравно, овде је наведено само неколико биљака за живе ограде, оне које најчешће можете купити са отвореним кореном.
<бр /Када наручите биљке преко интернета, изаберите биљке чије је корење осигурано балом. Ово ће их заштитити од оштећења и исушивања током транспорта. На фотографији Тује у продавници Садовницзи.пл <п
Припрема терена за ограду
Основни поступак је да се правилно припреми већа површина земљишта за засађене биљке, а не само место где ћемо посадити биљку.Земљиште треба разрахлити до дубине од око 50 цм. Приликом овог третмана, међутим, не заборавите да доњим слојем не покривате слој плодног земљишта који је дубок до 30 цм. Ако супстрат то захтева, можете користити вишекомпонентно ђубриво у дози од око 30-40 г по м².
На тако припремљеној подлози копамо рупу за биљку. Требало би да буде двоструко веће од коренове кугле. Ако планирате ливену живу ограду, биће нам лакше да добијемо раван зид ископавањем једног дугачког жлеба дуж ограде или може помоћи линија развучена дуж места садње. Приликом садње држите растојање од око 60 цм од ограде. Ово ће нам олакшати бригу о живици у будућности.
Сечење корена и садња живих ограда
Следећи корак је обрезивање корена резница листопадних биљака (нпр. лисуна, жутика, шимшир). Одсечемо 1/3 кореновог система. Ставите биљке, имајући на уму да корење треба да буде усмерено надоле када је прекривено земљом.Морате пазити да се не мотају или умотају.
Ако ће жива ограда бити засађена од четинара (нпр. Западна туја), морате запамтити да не уклањате балу у којој се налази. Бале су пакети који штите коренов систем од исушивања и оштећења. Приликом садње пазите да биљка не буде дубље у земљи него што је до сада расла. Ово место се може препознати по различитој нијанси кореновог овратника. На крају, попуните простор између корена земљом и пажљиво га газите.
<бр /Да би биљке биле равномерно засађене, вреди их посадити дуж затегнуте жице <п
Сечење изданака након садње
Након садње, одрежите изданке биљке. Ако у пролеће садимо живу ограду, скратите изданке одмах након садње. У случају јесење садње, резидба се врши следећег пролећа. На тај начин поравнавамо величине изданака тако да буду прилично једнаке код свих биљака.Обично скраћујемо биљку за 1/3 или половину. Резидба има значајан утицај на побољшање раста саднице. Ако су наше биљке слабо разгранате, потребно их је ниско срезати, изузетно је важно да у будућности живица буде добро збијена од самог дна. Затим направимо рез за формирање, обрезујемо биљке на висину од око 15 цм. У другој години након садње правимо рез на висини од око 25 цм. Следеће године орезујемо 1/3 биљке, а у наредним сезонама сечемо 1/3 прираста. Све ово је за правилан развој биљака. После таквог третмана, биљке се брже укорењују и гушће су.
На самом крају засађене биљке обилно залијте. Такође можете користити материјал за малч, на пример компостирану борову кору. То ће спречити прекомерно исушивање супстрата и ограничити раст корова.
Такође треба имати на уму веома важну ствар, а то је да користите оштре шкаре приликом сечења корена и изданака. Захваљујући томе, нећемо повредити биљке.Ако смо већ оштетили биљку, рану треба прекрити препаратом за ожиљке са антифунгалним средством. Доступни су у скоро сваком баштенском центру.
Нега после садње
Након садње, почињемо редовно да бринемо о живици. Биљке се међусобно такмиче за хранљиве материје због њихове непосредне близине, а обрезивање доводи до тога да изгубе и неке од њих. Зато је важно редовно им обезбедити потребне микро и макро елементе. За бољи ефекат, прихрањивање земљом се може комбиновати са фолијарним прихрањивањем.
Такође треба имати на уму да је избор биљног материјала веома важан. Ако нисмо у могућности да сами проценимо стање биљке, вреди користити помоћ специјалисте (баштара) или сами купити материјал у расаднику биљака или специјализованом баштенском центру. Тамо је материјал обично високог квалитета, јер о њему брину људи са одговарајућим знањем.
МСц Енг. Катарзина Банцеровска
