Биљке за листопадне живе ограде су обично оне које су незахтевне, брзо расту и добро подносе резидбу. Као резултат тога, они се снажно гранају, стварајући декоративну и густу баријеру. Важна је и доступност и ниска цена садница. Најзаступљеније биљке за листопадне живе ограде су буква, граб, лисунац, жутика, а такође и шимшир. Које су њихове предности и мане, који је најбољи за живу ограду?
<бр /
Жива ограда од широког лишћа <бр /Фиг. депоситпхотос.цом <п
Живе ограде од тврдог дрвета стварају природне баријере у нашим баштама које имају различите функције. Листопадна жива оградаможе бити типично декоративна, може имати карактер раздвајања, а може служити и као одбрамбено својство. Све зависи од тога које биљке користимо за стварање листопадне живе ограде. Такође морате да одредите коју функцију и величину треба да има жива ограда.Биљке за листопадну живу оградукод нас су пре свега буква, граб, лисунац и жутика, а треба поменути и незаменљиви шимшир. Све ове биљке веома добро реагују на орезивање, тако да се могу подићи колико год желите и задржати их.
обична буква
Обична буква(латински Фагус силватица) је моћно дрво, идеално за стварање ливених листопадних живих ограда. Савршено реагује на рез, што вам омогућава да букву држите унутар живе ограде коју желите. Буква јебиљка за листопадну живу ограду- густа и уска. Правилно одржавана жива ограда од букве може бити висока 2-4 м, а широка само 30-40 цм! Буква добро подноси сенку, али има високе захтеве према земљишту.Најбоље успева на плодном, кречњачком, умерено влажном земљишту. И чиста врста и њене сорте (нпр. 'Атропуницеа', 'Златиа') су погодне за живе ограде. Ако желимо да поставиможиву ограду од букве , најбоље је набавити саднице букве посебно припремљене за ову намену у расаднику. Таква садница букве треба да буде равна, висока 60-100 цм. Засађене су веома густо (чак на сваких 20-25 цм), најбоље у једном реду.
обични граб
Обични граб(латински Царпинус бетулус), баш као и буква, незаменљив је за уске и високе листопадне живе ограде. Његова највећа предност је што расте на јако засенченим местима, мада се тада мало мање згусне. За стварање живе ограде препоручује се и уска колонаста сорта 'Фастигиата'. Жива ограда од граба најбоље расте на плодним, прилично влажним, песковитим иловастим земљиштима. Има веома пожељну особину за живе ограде, а то је да се густо грана од дебла, што чини живицу граба изузетно густом.Граб веома добро реагује на сечење, може се изводити више пута током вегетације. Први рез се врши у рано пролеће, а следећи, када из живе ограде почну да се издвајају нови израсли. Једина мана је спор раст, па се препоручује садња високих и потпуно одраслих садница како би се брже постигао ефекат живе ограде. Најбоље саднице су високе 60-100 цм. Садимо их густо као буква, односно сваких 20-25 цм у једном реду.
Привет
Чини се да нема популарније врсте за листопадну живу ограду од лигурице (лат. Лигуструм вулгаре). Његова способност да се шири са сваким резом упоређује се само са тисом. Сићушни лигустери дуго остају на жбуну, а понекад у благим зимама неки листови чак и не опадају. Цветови су бели, а плодови црни. Пажња – плодови лисуна су отровни!
Једна од највећих предности лисунца су ниске потребе за земљиштем. Бибер може да расте у свим условима, што чиниживу оградуизузетно разноврсном.Привет је отпоран и на загађење ваздуха. Сорте 'Атровиренс' и 'Лоденсе' најчешће се користе за ограду од лишћара. Сорта 'Атровиренс' ствара високе и компактне живе ограде. Док 'Лоденсе' ствара нижу живу ограду до 1-1,5 м висине, она је такође добра сорта за стварање ниских реса или ивица. Привет треба садити у тзв пет, држећи размак између биљака око 20 цм.
жутика
жутика(латински Берберис сп.) Веома је погодан за одбрамбене живе ограде захваљујући својим бодљама. Разнобојни листови појединих сорти омогућавају стварање занимљивих, шарених композиција у листопадној живици. Најпопуларније су сорте тунберговог жутика (Берберис Тхунбергии) са црвеним или љубичастим листовима, које се често колоквијално називају црвеним жутиком.
<бр /
Тунбергова црвена ограда жутика <бр /Фиг. депоситпхотос.цом <п
Тебиљке за листопадне живе оградеимају и црвене плодове, који су додатни украс у јесен и зиму. Имајте на уму, међутим, да ће се плодови појавити само на неошишаним живим оградама, јер се резидбом жутика уклањају изданци са цветовима, па жбун не доноси плодове. Скоро све врсте жутика цветају у мају и почетком јуна, имају жуте, мирисне цветове. Жутика има ниске захтеве за узгој. Могу расти чак и на сиромашним и песковитим земљиштима. Једини услов је пуно сунца,листопадна жива ограда жутикамора бити на сунчаном месту. Једна од најбољих врста за листопадне живице од жутика је Тунбергова жутика и жутика из Отаве. Ове врсте расту до макс. до 1,5 м висине. С друге стране, жутика је савршена за високе живе ограде, преко 2,5 м.
Евергреен шимшир
Вероватно нема популарнијег грмља за листопадне живе ограде одзимзеленог шимшира(лат.Букус семпервиренс). Чува тамнозелено лишће током целе године, одлично реагује на резидбу, воли засенчена места, мада добро успева и на већем сунцу. Младе биљке пре зиме треба покрити и биљку обилно залити. Најбоље време за садњу шимшира је почетак маја или августа.
Катарзина Матусзак
