жутикаје грм са украсним листовима, није много захтеван, погодан за широк спектар примена. Тунберговажутикаи њене бројне сорте најчешће се саде у баштама. То је жбун који за зиму осипа лишће, али међу жутиком можете пронаћи изимзелену ћуликуЕво најзанимљивијих врста и сорти жутика. Изаберите жутику за своју башту и видите како је лако узгајати жутику.
<бр /Тунбергов жутик 'Атропурпуреа' <п
Постоји преко 450 врста жутика и бројне баштенске сортеваријанте жутикаМогу се веома разликовати по величини - од патуљастих грмова, који не прелазе 0,5 м висине, до великих грмова расту до 3 м Користе се за прављење живих ограда, композиција постељине, камењара, као позадина за друге биљке, а неке изгледају сјајно као пасијанс.
Листови жутика су углавном мали, дуги 1-4 цм, зелени или разнобојни, обично врло декоративни. Код сорти које опадају лишће за зиму, у јесен се лепо окрећу. Избојци су јаки, прекривени трњем. У пролеће се стабла жутика додатно украшавају ситним цветовима, жутим у разним нијансама, појединачним или скупљеним у гроздове, окаченим на стабљикама на доњој страни изданака. Ови грмови такође дају плодове у облику дугуљастих (ређе округлих) бобица, црвених, тамноплавих или црних, са воштаним премазом, који обично остају на биљкама до зиме
О широким могућностимаупотреба жутике, осим њених декоративних квалитета, одређивали су ниски захтеви у погледу условаузгој жутике Преферирају сунчане положаје и лагана земљишта, добро се носе са неплодним земљиштима, издржавају сушу, загађење ваздуха и не ометају их конкуренција корена великих стабала. Сезонске врсте су такође потпуно отпорне на мраз, док се оне зимзелене могу гајити само у топлијим крајевима земље.
У Пољској постоји само једна врста у дивљини -обична жутика(Берберис вулгарис). То је жбун који нарасте до 3 м висине, са угластим, трновитим стабљикама и деликатно назубљеним листовима. Цвета од маја до јуна. Некада је била веома популарна, али када је откривено да је средњи домаћин рђе стабљике, озбиљне болести житарица, њена популација је значајно смањена и производња за баште је напуштена.
<бр /Тунбергова жутика 'Цоронита' <п
Тренутно, у хортикултури, најпоузданијиТхунберг жутика(Берберис тхунбергии), доступан у многим атрактивним вртним сортама.То је густ, лоптасти жбун са ситним, лопатичастим листовима, потпуно отпоран на мраз, добро подноси резидбу, ретко га нападају болести или штеточине. Савршен је за живе ограде које нису само густе и делотворне, већ и веома тешко пробојне због трња. Тунбергова жива ограда од жутика је такође подстакнута доступношћу релативно јефтиних резница са отвореним кореном, које се могу садити у касну јесен или рано пролеће.
Вредна пажњевртна сорта жутикаове врсте је Тунбергова жутика 'Атропурпуреа' са прелепом, љубичастом бојом листова, куполастог облика и раста до 2 м висине и 'Атропурпуреа Нана' са додатним ограничен раст до 0,6 м висине. Ове две сорте су најпознатије као црвена жутика, али Тунбергова жутика има много интересантнијих сорти црвених листова. Такође треба напоменути сорте са жутим листовима, као што су 'Ауреа' (до 1,2 м висине) и минијатурни 'Богозам' (до 0,4 м висине). Одабиромсорти жутика са жутим лишћемне заборавите да их посадите на полусеновитим местима, јер пуно сунца може да изазове опекотине на њиховим светлим листовима.
<бр /Тунбергова жутика 'Корник' <п
Постоје иваријетета Тунбергове жутикеса разнобојним листовима, као што је 'Златни прстен' са црвеним листовима са танким жутим рубом или 'Келерис' и 'Корник' ' са листовима белим шареним. Веома атрактивни листови - црвени, прошарани белим, ружичастим и сивим мрљама, има сорту 'Харлекуин'. Ниска сорта 'Греен Царпет', која нарасте до 0,8 м у висину и више од два пута у ширину, са хоризонтално распоређеним изданцима, одлична је биљка за покривање тла. Сорта 'Коболд', с друге стране, формира мале, до 0,5 м високе, густе кугле. Цене се и сорте у облику стубова као што су зеленолисна 'Ерецта' и љубичаста 'Ред Пиллар', које су савршене биљке за живу ограду.
Све горе наведенесорте Тунбергове жутикесу биљке са сезонским листовима, потпуно отпорне на мраз.
<бр /Јулианнина зимзелена жутика <п
У нашем поднебљу, али само у топлијим крајевима земље, можете гајити и зимзелену жутику, имајући у виду да свакизимзелена жутиказахтева топлу, заштићену, прилично делимично засјењену позицију. Из ове групе, посебно занимљива долази из Кине,Јулианна'с барберри(Берберис јулианае) са уским, кожастим листовима, у почетку бакреним, касније тамно зеленим, а такође и из ЧилеаШимширска жутика(Берберис букифолиа), сферног облика, али је прилично тешко набавити. Шимширска жутика такође има патуљасту сорту 'Нана', која достиже само 0,5 м висине.
Компромис може бити гајење сорти полузимзеленог хибрида мало отпорнијих на мраз, а то јесредња жутика(Берберис к медиа). Сорта 'Паркјувеел' има тамнозелене, сјајне листове, док сорта 'Ред Јевелл' има љубичасто-црвене листове.Оба нарасту до 1,5 м.
Када пишете о жутици, немогуће је не поменути пољску епизоду везану за откриће нове сорте. У Познању је крајем 90-их проф. Болесłав Сековски је пронашао занимљиву сорту са сезонским листовима, црвенкастим у пролеће и тамнозеленим лети са јасном кремастом границом. Након професорове смрти, његова ћерка мр Јадвига Сековска спровела је даља запажања и истраживања, чији је коначни резултат примена 2004. године сортежутика 'Професор Сековски'за заштиту искључиво право. Од тада, правни власник ове сорте је Пољопривредни универзитет у Познању.