Баштенска рабарбара(Рхеум рхапонтицум), такође позната као баштованство, једна је од преко 20 врста које припадају породици кнотвеед и најчешћа је у домаћем узгоју. Некада жељно узгајан на парцелама, међутим, последњих година је помало заборављен. Можда зато што се у пролеће бере и конзумира веома кратко. Ипак, вреди се поново заинтересовати за њу и мамити да је узгајате, јер колач од рабарбаре или компот од рабарбаре имају заиста јединствен и јединствен укус, познат углавном од детињства. Поред тога, баштенска рабарбара је биљка са малим проблемима, савршена за узгој на парцели.
<бр /вртна рабарбара <п
Узгајање рабарбаре на парцели
Баштенска рабарбараје вишегодишња. Пре садње треба пажљиво размислити које место изабрати, јер на једном месту рабарбара може да расте и до 15 година. Морамо узети у обзир и циљне величине биљке, јер су оне прилично значајне (одрасли примерак рабарбаре може достићи и до 1 м у пречнику и око 1,5 м у висину у башти), иако се могу незнатно разликовати у зависности од сорта
Положај узгоја рабарбаретреба да буде сунчан (рабарбара даје боље приносе), али биљка толерише и сенку. Рабарбара такође нема посебне температурне захтеве и отпорна је на мраз. Први листовираних сорти рабарбарепочињу да се развијају веома рано у пролеће, одмах након што се мраз спусти. Осим тога, након почетка вегетације може да издржи краткотрајне падове температуре до неколико степени испод 0°Ц без оштећења.
Баштенска рабарбара , међутим, је биљка која је осетљива на недостатак влаге, па је не треба садити на лако сувим земљиштима, и треба је редовно заливати током сувог пролеће. Поред тога, вреди малчирати тло око грудвица, јер ће то помоћи у одржавању адекватне влаге и ограничавању развоја корова. У случају рабарбаре, то је посебно важан третман, јер се не препоручује примена хемијских мера сузбијања корова пре бербе петељки.
Због свог дугог кореновог система,рабарбара не воли влажна тлагде може да труне и да се разболи. Најбоље земљиште за његову култивацију је влажно и плодно, дубоко култивисано, алкално до благо кисело земљиште. Треба имати на уму да је у земљишту са пХ испод 6,0 вреди калкулисати земљиште, у супротном петељке могу акумулирати велике количине штетних материја (нпр. оксалне киселине).
<бр /вртна рабарбара <п
Један од најважнијих корака уузгоју рабарбареје уклањање цветних клица чим се појаве на биљци. Цвасти расту у мају, а ако се не уклоне, слабе пањеве и погоршавају принос и погодност петељки за бербу.
Берба и употреба рабарбаре
Жетва рабарбаретраје до краја јуна. Иако биљка наставља да расте, лети у петељкама почиње да се акумулира много више штетних оксалата него у пролеће.Оксалати излужују калцијум и могу се накупити као калцијум оксалат у бубрезима, узрокујући камење у бубрегу. Млада рабарбара такође има оксалате, али у веома малим количинама. Тада предност имају друга једињења, као што су гвожђе, магнезијум, фосфор и витамини Б, Е и Ц. Висок садржај органских киселина, попут јабучне, сирћетне или оксалне киселине, одговоран је за киселкаст укус рабарбаре.
Баштенска рабарбараможе се користити у кухињи на различите начине. Погодан је за закисељавање воћних сокова и џемова, одличан је додатак колачима и слатким пецивима, али се највише једе у облику компота.
<бр /Петељке рабарбаре <п
Како направити компот од рабарбареЗа припрему компота од рабарбаре користите око 1,5 л воде и око 5 кашика шећера. Међутим, количина шећера зависи од нашег укуса и можемо додати више или мање, у зависности од тога да ли више волимо слађи или сувљи компот.Уклоните листове са петељки и оперите их под топлом водом. Затим исећи на ситне комаде, ставити у шерпу, прелити водом и шећером по укусу, па кувати. Ако се репови распадну, компот је готов, обично после око 20 минута кувања на лаганој ватри. Да бисте зачинили укус компота, можете додати лист нане или свој омиљени зачин у слатка јела, на пример, цимет или каранфилић.
Репродукција рабарбаре
Рабарбара се размножава на два начина:из семена и дељењем зрелог шарана. Први метод, међутим, није популаран, јер је прилично проблематичан, а осим тога, ћерке биљке често не задржавају карактеристике матичне биљке. Због тога је много сигурнији и погоднији начин размножавањаподела рабарбареТретман се изводи у рано пролеће или јесен, узимајући у обзир климу у датом подручју. Ако су преовлађујуће зиме мразне и оштре, онда је пролеће боље време за размножавање рабарбаре (онда третирамо што је могуће раније, најбоље у марту), у супротном је боље изабрати јесењи датум (септембар – октобар).Садња рабарбаре у јесен промовише укорењавање биљака у јесен, што узрокује рани почетак вегетације у наредној години.
Да бисте припремили новерезнице рабарбаре , извадите пањеве из земље и отворите их. У ту сврху можете користити лопату, нож или маказе за резидбу. Добијена садница треба да има неколико корена и најмање један пупољак листа. Расад је боље припремити један дан унапред, јер би места на којима треба направити резове треба да буду сува у време садње. Садимо их у земљу док пупољак не буде око 5 цм. испод земље. Иако је рабарбара отпорна на мраз, добро је покривати младе биљке у прве 2-3 године, јер ниске температуре могу да их оштете.
Због нестанкаузгоја рабарбаре у вртовима , добијање биљака горе наведених сорти за размножавање од шарана може бити проблематично. Онда остаје да се спасе узгојем семена.Семе рабарбаресеје се у леју у пролеће у жлебове на удаљености од 30 цм, на дубину од око 2,5 цм.Саднице се трајно пресађују у јесен или пролеће следеће године. Приликом пресађивања вршимо селекцију јер биљке из семена нису уједначене. Берба ће бити могућа од 2. или 3. године узгоја.
Сорте рабарбаре за узгој на парцели
Петељке рабарбаре, у зависности од сорте, могу бити црвене, ружичасте или зелене. Међутим, укусније су оне са интензивнијом бојом. Међусорти рабарбареузгајаних у Пољској, вреди поменути:
- рабарбара 'Хосера'- рана, са ружичастим месом и зеленкасто црвеним петељкама, не превише кисела,
- 'Карпов Липскиего' рабарбара- рана ружичаста кожа и зелено месо петељки,
- рабарбара 'Висниови'- ране, тамноцрвене петељке доброг укуса,
- 'малина' рабарбара- касно, црвено месо и петељке, укусно, али влакнасто и подложно болестима,
- рабарбара 'Куеен Викториа'- рани, зеленорепи,
- рабарбара 'Холстеинер Блут'- рано, са црвеним стабљикама и слатким укусом.
Болести и штеточине рабарбаре
Баштенска рабарбара , попут многих усева, може да се разболи и да буде нападнута штеточинама. Најчешћа болест у његовом случају јетрулеж петељки и рабарбараУзрочник болести могу бити и гљивице и бактерије, које у биљку улазе механичким оштећењем. Рабарбара такође може да нападне гљивичне болести као што су пепелница, рђа или мрље на листовима. Најчешћа штеточина на биљци је буба калдуница. Међутим, све мере заштите за рабарбару треба применити након што се берба листова заврши.
Катарзина Јозефовицз
