Са ботаничке тачке гледишта, лишајеви не чине независну таксономску јединицу, већ су описани као симбиоза алги и гљива. Сваки од ових организама има задатак у вези с тим.Гљивица ствара унутрашње тело израслине и штити алге од исушивања и механичких оштећењаАлге заузврат стварају шећер (у процесу фотосинтезе), и тако обезбеђују храну.
Лишајеви немају корење кроз које могу да апсорбују воду и нису ни на који начин заштићени од исушивања. Упијају воду као сунђер од кише или магле, а касније је, по потреби, претварају у маглу и преживљавају тешке тренутке у хибернацији. Ово је, на неки начин, тајна дуговечности лишајева, јер усвајањем поменуте тактике они могу преживети неколико десетина година.
Наравно, као што можете лако претпоставити, стопа раста лишајева је веома спора. Међутим, време за њих не игра никакву улогу, о чему сведоче, између осталог, чињеница да се ради о организмима који насељавају скоро сва места на Земљи још од примитивних времена.
Лишајеви су пионирски организми, јер расту у условима у којима други организми немају шансеМогу се наћи на дрвећу, камењу, бетону. Расту на старим оградама и крововима, на први поглед подсећају на шкољку или чак калуп.
Некада унаказе неки покривени предмет, некад га улепшају, сигурно је да не наносе никакву штету биљкама. Пошто лишајеви нису паразити, они не усисавају воду или хранљиве материје из биљака домаћинаНеке врсте лишајева преферирају киселу кору смрче, брезе или јохе, друге више воле алкалну кору јавора или базге.
Лишајеви су поуздани биоиндикатори загађења ваздуха. Веома су осетљиви, посебно на једињења сумпора, односно загађиваче које емитује индустрија и аутомобилска индустрија.Стога ових организама скоро да нема у високо индустријализованим агломерацијама и градским центримаНашу земљу насељава око 1600 врста лишајева, од којих су многи под строгом заштитом.
Како лишајеви стичу нове земље
Лишајеви формирају талусе састављене од густо испреплетених нити које штите алге. Испод алге налази се језгро које је слој лабаво везаних гљива.На самом дну лишајева налазе се лепљиве длаке које повезују тело са подлогом.Занимљиво је да лишајеви могу да се размножавају сексуално и асексуално.
Ако се лишај размножава асексуално, честице лишајева се распршују ветром или кишом. У ту сврху, раст ствара посебне структуре на површини. Ово су изидије, односно мале конусне израслине које, када се одвоје, могу формирати нови организам,и соредије (ака блеф), односно појединачне ћелије алги испреплетене мицелијским хифама, у облику од праха. Носи их ветар.
