Дрвеће јасмина је несумњиво један од најлепших грмова који цветају на прелазу јуна и јула, што је релативно касно за већину украсних грмова. Овај род је бројан по врстама – процењује се да их у свету има око 65 које природно расту у флори Европе, Азије и Северне Америке.
У Пољској постоји неколико врста јасмина и бројне сорте хибридног порекла. Шармантни бели цветови, скупљени у гроздове, очаравају својом лепотом и - код неких врста - својим мирисом.
Најчешће се налази у баштама, старим парковима и зеленим површинама је мирисни јасминПхиладелпхус цоронариус.Ова врста се природно јавља у јужној Европи и југозападној Азији. Мирисна биљка јасмина формира грмове до 2-3 м висине, са младим усправним изданцима и старијим који се надвијају са стране. Цветови овог дрвета јасмина су кремасто бели, интензивног мириса, скупљени у гроздове по неколико. Његова сорта 'Аурус' са златножутим листовима у пролеће (касније позелени) се веома лепо представља. Расте до висине од 2 м. Упечатљиво изгледа у комбинацијама боја са другим грмовима са љубичастим листовима, нпр.
Други пронађен у старим парковима јепрашњави јасминП. пубесценс. Посебност ових грмова је кора која се не љушти на старим изданцима. Листови, цветни гроздови и сепали су прекривени белим длачицама. Цвета у исто време као и мирисно дрво јасмина, али има веће цветове и, нажалост, не мирише.
Последња врста пронађена у Пољској јејасмин без мирисаП.инодорус, узгаја се у прелепој крупноцветној сорти П. инодорус вар. грандифлора. Развија највећи од свих цветова јасмина (5 цм у пречнику). Нарасте до 2-3 м висине, одликује се светлим зеленилом и сјајним листовима.
Огромна грациозност и лепота ових грмова подстакла је баштоване-узгајиваче да створе бројне сорте које су настале крајем 19. века. Познати одгајивач из овог периода био је Виктор Лемоин из Нансија, Француска, који је укрштао европске и америчке врсте. Велики број варијетета насталих из бројних укрштања, често вишеструких са родословом који је тешко утврдити, дао је основ за поделу у четири групе сорти.
Прва група су хибриди класификовани као Бурфорденсис , који карактерише жбуње које нарасте до 4 м. У овој групи најпопуларнија сорта је 'Фалцонери' са звездастим обликом , нежно мирисно цвеће. Следећа група је Лемоинеи, формирајући ниске грмље до 2 м висине са белим цветовима.Грмље из ове групе вреди препоручити за мале баште, јер споро расту, веома обилно цветају и лепо миришу. Сорта 'Ерецтус' је веома популарна у овој групи. Следећа група је Пурпуро-мацулата са цветовима беле шумске јагоде. У овој групи популарна је сорта 'Бицолоре' са цветовима пречника 5 цм. Последња група је 'Виргиналис' са пуним или полу-двоструким цветовима и високим грмовима до 4 м. Популарна стара сорта у овој групи је 'Виргиниал', названа девојачка сорта, која даје полу-двоструке снежно беле цветове, јаког мириса.
Старе пољске сортекоје је узгајао познати дендролог Антони Вроблевски су такође доступни у расадницима. На пример, 'Алабастер' формира јаке грмове висине до 3 м. Цветови су кремасто бели, појединачни, пречника 3-4 цм, скупљени у лабаве цвасти, слабо миришу. 'Алабастер' бујно цвета у другој половини јуна.
'Калина' је грм који нарасте до 1,5-2 м дужине, са компактним, усправним хабитусом.Цветови су појединачни, бели, јаког мириса, пречника 3-4 цм. Цвета обилно и касно. 'Јустинка' је жбун који слабо расте (до 1,5 м), широко разгранат. Цветови су појединачни или полу-двоструки, пречника 2-3 цм, слабо мирисни. Цвета обилно у јуну и јулу. 'Каролинка', пак, ствара компактне грмове који расту прилично снажно (нарасте до 2 м). Цветови су појединачни, бели, мирисни, пречника 3-4 цм. Цвета обилно у другој половини јуна.
'Аполо' ствара велике, лучне грмове са белим цветовима. 'Биаłи Дварф' је грм ниског раста, нарасте до 1 м, са валовитим листовима и мирисним белим цветовима.
Шта воле дрвеће јасмина
Жбуње јасмина је грмље са веома ниским захтевима за земљиштем. Добро расту на било ком тлу, осим на веома влажним, и преферирају просечна тла. Најбоље успевају на сунчаним и полусенчним местима.На сувим местима, током суше, листови често вену и жбуње нападају лисне уши. Савршене су за групну садњу, као и за неформиране и формиране живе ограде, које током цветања изгледају веома импресивно и савршено подносе орезивање и резидбу (тада мање бујно цветају). Врло добро подносе пресађивање чак иу старости. Лако се размножавају из дрвенастих резница.
