Врзосовате је породица биљака са преко 4.000 врста. У баштама, најчешће засађенебиљке вријескасу мали грмови - вријеска и вријеска, који изгледају атрактивно када се узгајају у великим групама, као и жбуње као што су азалеје и рододендрони. Да бисте избегли једноличност своје мочваре, упознајте друге, мање популарне, али веомазанимљиве биљке врескакоје могу да улепшају вашу башту.
<бр /Биљке вријеска - вријесак <п
Крајем лета у баштенским продавницама се појављују саксије са вријеском, које тек почињу да цветају.Попусти које садимо са овим патуљастим грмовима ће задовољити наше очи до краја јесени, односно када већина биљака више не изгледа дивно.Популарност вријеска вероватно није одређивао само шарм њиховог цвећа у јесен, али и релативно мали захтеви земљишта и локације. Хеатхерс се добро сналазе на пуном сунцу и толеришу лагана, добро дренирана, сува тла. Важно је само да је супстрат правилно закисељен. Са овим последњим можемо се позабавити на једноставан начин (вратићу се на то на крају текста).
На гредици вријеска, најпопуларнији вријесак може бити праћен другим занимљивимвријеском , које иако имају нешто веће захтјеве за узгој (влажније и плодније тла, благо засјењен положај и потреба за заштитом од зимског мраза), биће савршена визуелна комбинација са вријеском, стварајући сликовите пејзаже у баштенским креветима не само у јесен. Мноштво боја, различито време цветања, разноврстан раст и присуство зимзелених врста у овој групи омогућавају чак ибиљке вријескада креирају различите композиције постељине.
Најпопуларнији грмови вријеска, осим горе поменутог вријеска, су наравно азалеје и азалеје које лијепо цветају. Већ смо споменули вријесак, азалеје и рододендроне у водичу у текстовима, вресиште у башти и рододендроне - узгој, нега, размножавање. Данас, међутим, желим да посветим више простора мање популарним биљкама вријеска, које могу постати подједнако (или чак и више) вредне декорације у нашим баштенским креветима.<бр /Биљке вријеска - јапански пиерис <п
Остало ниско грмље из групе одбиљака вријеска , као што су ариш, божиковина-буцентила или црна боровница биће одлично друштво за вријесак.
Обични ариш (Андромеда полифолиа)је густ и компактан зимзелени жбун, савршен за гредице и камењаре.Међу баштенским сортама вреди имати обични ариш'Цомпацта' , са копљастим кожастим листовима, зеленим са плаво-сребрнастим премазом и ружичастим цветовима, као и'Никко' сорта , са тамнозеленим листовима (сребрно плавим на доњој страни) и светло ружичастим цветовима. Обе сорте цветају од маја до јуна и не прелазе 25 цм висине. Добро расту на сунчаном месту, али 'Цомпацта' ће толерисати и лагану сенку. Захтевају влажна и кисела тла. На вишак калцијума у земљишту реагују хлорозом, а недостатак воде изазива губитак листова. За заливање је вредно сакупљати кишницу. Обе сорте које се овде помињу су потпуно отпорне на мраз, а препоручује их Удружење расадника Пољске.
Подједнако отпоран на мраз и зимзелени жбун јецрна врана (Емпетрум нигрум) 'Бернстеин'Има игличасте, сјајне листове са увијеним ивицама, жуто-зелене лети, а зими добија смеђе-жуту боју. У јуну се појављују неупадљиви ружичасто-љубичасти цветови у пазуху листова.Занимљиво је да су црни плодови ове биљке јестиви, али благ укуса. Као и већина биљака вријеска, црна гомила се добро сналази у органским, влажним земљиштима. Међутим, толерише и песковита и сува тла. Захваљујући томе, сматра се поузданом биљком на мочварама. Положај раста може бити сунчан и благо засенчен.
Још један интересантан жбун на гредици ће битиБруцкентхалиа спицулифолиа 'Балканска ружа'То је такође зимзелена биљка која ствара бујне грудве , висине до 20 цм и ширине 0,5 метара. У јуну и јулу бићемо одушевљени његовим ружичастим цветовима, који се обилно појављују на врховима изданака. Локација може бити и сунчана и благо осенчена. Биљка се релативно лако узгаја и довољно је отпорна на мраз.
<бр /Биљке вријеска - бруснице <п
Приликом одабира жбуња за легло вријеска, не треба заборавити напузаву голтерију (Гаултхериа процумбенс) , која је одлична биљка за травњаке.Веома је низак - не прелази 15 цм висине, али захваљујући подземним тркама расте веома широко. Његови тамнозелени листови су благо сјајни, а зими постају кестењасти. Цветови се појављују у другој половини лета, ружичасти су. Тада се можемо дивити црвеним плодовима. Предност ове биљке није само отпорност на мраз, већ и могућност узгоја и на сунцу и у хладу.
Брусница (Вацциниум витис-идаеа) 'Коралле' је подједнако привлачна. То је аутохтони зимзелени жбун који расте захваљујући подземним тркама. Достиже висину до 30 цм. Његови зелени листови су ситни, кожасти и сјајни. Цветови су такође мали, ружичасти. Јарко црвено воће је одличан украс цветног кревета. Јестиви су (сматрају се веома здравим, богатим витаминима), киселкастог укуса, савршени за конзервирање. Пржене са шећером дају изврсне конзерве које се служе као прилог јелима..Тако да боровница не само да ће украсити гредицу, већ ће нам обезбедити и драгоцено воће.Изузетно је отпоран на мраз и може да расте и на сунцу и у лаганој делимичној сенци (иако у сенци даје мање плодова). Одлично функционише као травњак испод високог грмља и азалеја са великим цветовима.
Најпознатији грмови вријеска су азалеје и рододендрони. Многи баштовани у својим колекцијама имају и лигње и јапанске пиери. Међутим, има много ретких, али интересантнијих гроздова
Ловор (Леуцотхое фонтанесиана)је густо, зимзелено грмље, које досеже и до 1 м висине. У расадницима вреди тражити баштенску сорту 'Раинбов' са украсним, копљасто зеленим листовима, прекривеним ружичастим мрљама и белим пегама, и белим цветовима скупљеним у висеће гроздове. Одличан је грм за натуралистичке засаде.
На крају, вреди поменутиЕнциклопедија у облику звона (Енкиантхус цампанулатус) То је усправан жбун који нарасте до нешто више од 2 м висине, а за зиму губи листове. У мају и јуну можемо се дивити његовим ситним жуто-лососовим цветовима. Позната је по обилном цветању и лепој, ватрено црвеној промени боје у јесен.
<бр /Биљке вријеска - енкиантус у облику звона <п
Иако су некебиљке вријескатолерантније на сунчеву светлост и сува, лагана земљишта, обезбедићемо најбоље услове за све горе наведене биљке у благо засенченим и влажним, кисела земљишта, хумусна и богата органском материјом. Пре садње биљака, земљиште је обогаћено киселим тресетом. Након садње биљака, површину тла малчирајте кором четинара. Борова кора не само да изгледа лепо. Такође спречава раст корова између жбуња, помаже у одржавању киселости земљишта и смањује испаравање воде са површине земљишта, што је од велике важности за жбуње вријеска са плитким кореновим системом (и стога не може да црпи воду из дубљих слојева). тла).Такође треба да запамтимо да су многигрмови вријескаосетљиви на мразеве зими. Зато, за мочваре, изаберите тихе, заштићене положаје и не заборавите да покријете најосетљивије врсте.
Многи људи одустајуузгајају биљке вријескајер је тло у башти превише алкално . У таквој ситуацији, ако се одлучимо за вресиште, принуђени смо да закиселимо земљиште сваке године додавањем киселог тресета и одговарајућим ђубривима за закисељавање земљишта
Како се испоставило - не мора бити овако начин! Захваљујући употребиживог микоризног мицелијума , све више и више комерцијално доступних захваљујући Микофлору (највреднији живи микоризни мицелијум за биљке вријеска у облику гела) у коријенским масама биљака, захваљујући феномен микоризе, корисна кисела, без обзира на киселост земљишта у околини. Због тога су биљке вријеска здравије, бујније расту и лепше цветају, а можемо одустати од тегобног закисељавања земљишта.О феномену микоризе и њеном значају за биљке вријеска већ смо говорили раније у врху микоризе вријеска, тајни прекрасних рододендрона, азалеја и вријеска. На овом месту вас, дакле, само подсећам на овај текст.Надам се да ћете захваљујући мање популарним шикарама и шикарама које су овде представљене успети да створите необичне баре, лепе током целе године, које никада неће добити досадно: -)
На основу: П. Банасзцзак, Рхододендрон Кревниаци, Дзиаłковиец, бр. 9/2009, стр. 28-30; Каталог биљака - вишегодишње дрвеће, жбуње које препоручује Удружење расадника Пољске, Агенсцја Промоцји Зиелени Сп. з о.о., Варшава 2006, стр. 112 - 132; Велика илустрована енциклопедија баштенских биљака, колективни рад, Реадер'с Дигест, Варшава 2004.