Поврће
Моја башта има 240 м² и подељена је на 6 правоугаоних леја. Сваке године узгајам много врста поврћа на њој, користећи плодоред, плодоред и међукултурну обраду.
У свом повртњаку потпуно сам одустао од вештачких минералних ђубрива. Користим само органска, односно стајњак, компост и зелена ђубрива. Понекад користим и готове препарате са одговарајућим сертификатима.
Зелена ђубрива
Зелена ђубрива сејем као међуратне усеве. Радим то сваких 6 година на једном од терена. Затим на половину парцеле посејем једну од папиљоних биљака (пољску биљку или пролећну грахорицу), а на другом делу биљке које спречавају биљне болести – белу хељду, фацелију или невен.У стручној литератури сам прочитао да зелена ђубрива природно обогаћују земљиште хумусом. Заиста, из искуства могу рећи да је то истина.
Сваке три године, увек у јесен, храним повртњак са 3-5 кг / м² компоста. Покушавам да га ископам темељно са земљом на кревету.
Обично почињем са пролећним радовима крајем марта или почетком априла, чим се земља озебли. Затим поравнам и олабавим горњи слој земље да не изгубим драгоцену воду. Овим третманом се уништавају и саднице корова, које обично већ имају времена да проклијају.
Садња
Непосредно пре сетве семена или садње расада поново отпуштам земљу (до дубине од око 5 цм) и обележавам редове. Затим постепено сејем поједине врсте поврћа. Водим еколошку башту, па сав свој рад прилагођавам препорукама из биодинамичког календара. Ако је сунчано и суво, саднице и саднице редовно заливам док се биљке не укорене.Током сезоне покушавам и да заливам поврће био-препаратима.
Сваке године проверавам пХ земље. Ако пХ падне испод 5,5, у јесен посипам земљу магнезијумским кречом.
Крзисзтоф Грзмил
