У августу можемо (и требамо) да сејемо међуратне усеве, чији је један од циљева да спречимо појаву звану замор земљишта. Најбоље је користити тзв фитосанитарне биљке. Захваљујући својим кореновим излучевинама, повољно побољшавају стање земљишне средине.Они утичу на развој биолошког живота у земљишту, што заузврат смањује узрок биљних болести и штеточина.
Семе горушице, а посебно сорте које убијају нематоде (нпр. 'Метек' или 'Бардена'), мењају полни састав популације нематода - биљних штеточина, што ограничава њихов број. На сличан начин раде луцерка, раж и заборављена, нажалост, еспарцета.
Потцењен од стране хобиста и баштована, зоб је високо цењена фитосанитарна биљка.Разбија тзв заметну линију патогена и, захваљујући широким листовима, ограничава раст корова. Узгајање фитосанитарних биљака позитивно утиче на плодност земљишта. Стандарди за сетву фитосанитарних биљака у међуратним културама су: раж (18 г семена/м²), овас (15-20 г семена/м²), лупина (20 г семена/м²), грахорица (15-20 г семена/м²) , бела детелина (1-3 г семена / м²), пасуљ (15-20 г семена / м²) и сенф (2-3 г семена / м²).
Фитосанитарне биљке се могу гајити у смешама, што додатно појачава њихов ефекат, нпр. овас са сераделом (однос 3:1) или раж и детелина (однос 4:1).На земљишту које показује симптоме умора или на местима која се дуго нису обрађивала (нпр. напуштене парцеле, запуштене баште), фитосанитарне биљке треба култивисати једну или две године пре него што се планирана биљка узгаја.
Приликом избора фитосанитарних биљака, запамтите да не уносите врсте које су повезане са биљкама планираним за узгој, јер ће то довести до замора земљишта. Фитосанитарне биљке се могу ископати у јесен или оставити у гредицама до пролећа.
